Navodni genocid u Srebrenici je najveća prevara u Evropi nakon Drugog svjetskog rata.Masakr nad muslimanima u Srebrenici je planiran na liniji Alija Izetbegović-Bil Klinton.Komandir ratne muslimanske policijske stanice u Srebrenici od aprila 1993. Hakija Meholjić direktno je okrivio Aliju Izetbegovića za pad Srebrenice.Kao tada uticajni komandir policije u Srebrenici, Meholjić je pozvan na sastanak sa Izetbegovićem u Sarajevo.Kao tada uticajni komandir policije u Srebrenici, Meholjić je pozvan na sastanak sa Izetbegovićem u Sarajevo.Međutim, po dolasku delegacije odmah su ih dočekala neprijatna iznenađenja.“Dragi moji Srebreničani kako ste? Nudi mi Klinton da uđu četnici u Srebrenicu i izvrše pokolj 5.000 muslimana i tek onda će biti vojna intervencija NATO snaga na srpske položaje. Šta vi mislite o tome?Ja sam skočio i rekao mu jesi li ti lud? Ko će dati ti ideš na klanje, ti ne ideš.”Ispričao je Hakija tada riječi Alije Izetbegovića koje su ga ostavile bez riječi. Bivši službenik za civilna pitanja i politički savetnik Unprofora Dejvid Harland na suđenju Ratku Mladiću pred Haškim tribunalom izjavio je “da je muslimanska vlada 1993. godine sprečila evakuaciju civila iz Srebrenice, koju je Unprofor predložio.”Harland je rekao “da u arhivama Unprofora postoji dokument koji pokazuje da je Unprofor u proleće 1993. godine predložio evakuaciju civila iz Srebrenice, koja je čak bila počela, ali da ju je vlada BiH zaustavila.”...
Da su muslimani Srebrenicu svjesno žrtvovali pokazuje i činjenica da je uoči isprovociranog napada VRS povučen zloglasni muslimanski komandant 28. divizije, Naser Orić sa oko 20 glavnih oficira.Cilj je bio da se Srbima pripiše genocid nad muslimanima i da se opravdaju sve ratne intervencije NATO protiv Srba i ujedno zamagle svi brojni zločini i etničko čišćenje Srba iz Hrvatske. Jedan od glavnih ciljeva montiranja Srebrenice bio je prikrivanje stvarnog genocida nad Srbima u Krajini, gde su masakrirani žene, deca, starci i proterano celokupno srbsko stanovništvo, uz režiju i podršku Zapada.Tu možemo da dodamo i ubistva srpskog svata na Baščaršiji u Sarajevu, preko napada na JNA u Sarajevu i Tuzli, do zločina u Sijekovcu, koji je prvi ratni zločin u BiH.U svojoj knjizi Florens Artman, portparol glavnog haškog tužioca Karle del Ponte, navodi da je Del Ponteova tražila da se po svaku cjenu izmisli optužba za genocid protiv Slobodana Miloševića, čime bi se indirektno okrivila Srbija. Artmanova je takođe dospjela pred Haški tribunal zbog razotkrivanja prljavih tajni suda, kao i činjenice da je sudom upravljao NATO.Portparol NATO-a Jamie Shea je u maju 1999. godine, tokom bombardovanja rekao: “Naravno da NATO podržava Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju.Sami smo ga i osnovali!”Međunarodni sud u Hagu nije pravni instrument, već produžetak NATO-a, stvoren da služi svojim ciljevima u ratovima na Balkanu, što je činio u brojnim prilikama. Njegova glavna uloga je da se fokusira na, demonizira i osudi Srbe, koji su bili na meti NATO-a mandat za osnivanje krivičnih sudova. To znači da Haški tribunal nema pravnu osnovu...
Harold Pinter, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2005. godine, rekao je: “Taj američko-NATO sud u Hagu je od samog početka bio ilegalna institucija i ne može se smatrati legalnom institucijom.” Tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu takođe finansiraju Soros fondacija, Rokfeler i razne fondacije iz raznih islamskih zemalja, a ne UN. Tribunal su, dakle, osnovali pokretači i „pobjednici” rata u Jugoslaviji: NATO Na zahtjev poznatih međunarodnih organizacija Amnesty International i Human Rights Watch, haška tužiteljica Karla del Ponte odbila je da otvori istragu (ona. preuzeo ulogu sudije na svoju ruku) do zločina NATO zemalja tokom agresije na Jugoslaviju.NATO bombardovanje Jugoslavije 1999. najozbiljnije se može govoriti o genocidu. Očigledno ima materijalnih elemenata u djelovanju NATO-a: ubijanje i nanošenje teških psihičkih i fizičkih patnji u najmasovnijem obliku građanima cijele jedne države.Francuski general Philippe Morijon, vojni komandant UN-a u Bosni i Hercegovini 1992. i 1993. godine je rekao;“Genocida nije bilo, jer se u Srebrenici vodio rat i sve žrtve,muslimanske i srpske su ratne žrtve. Napad na Srebrenicu je bio direktan odgovor na masakre nad Srbima od strane Nasera Orića (ozloglašenog muslimanskog komandanta) i njegove grupe.” Orićevi zločini nad srpskim civilima u Srebrenici bili su među najgorim zločinima počinjenim u građanskom ratu u BiH, uključujući nebrojene besmislene masakre nevinih srpskih žrtava.Naser Orić je 1994. godine ponosno pokazivao zapadnim novinarima snimke obezglavljenih Srba.Monstrum Orić i njegovi koljači nisu se pridržavali Ženevskih konvencija kada su zvijerski masakrirali cijela srpska sela oko Srebrenice; gvozdenim šipkama,sjekirama, maljevima i odsjecanjem srpskih glava.Poslije tih zvjerskih zločina se nije držala ni suprotna strana tih konvencija...
Pogubljenje nekoliko stotina ratnih zarobljenika u Srebrenici od strane diverzantske jedinice (Škorpioni, koju su činili strani plaćenici) i lokalnog stanovništva, prvo je desetostruko kroz propagandu, a potom okarakterisan kao genocid i pretvoren u simbol koji prevazilazi čak i holkaust.Bivši komandant snaga UN-a u Bosni i Hercegovini, kanadski general Louis McKenzie, rekao je za sarajevsku televiziju Hayat da “u Srebrenici nije bilo genocida, već masakra, jer ako je neko imao namjeru da izvrši genocid, onda on ne bi puštao na slobodu žene i djecu,da idu za Tuzlu. ” Genocid je po definiciji sistematska kampanja uništavanja i uništavanja jednog naroda: djece, žena, staraca, a bosanski Srbi to nisu radili u Srebrenici.Koordinator UN-a za civilna pitanja Philip Corwin rekao je da se “broj muslimana ubijenih u Srebrenici mjeri stotinama, a ne hiljadama. Štaviše, malo je vjerovatno da će broj ubijenih muslimana premašiti broj Srba, koje su prethodnih godina ubili Naser Orić i njegove predatorske bande u Srebrenici i okolini.Kada su se sve kockice sklopile, došao sam do nepobitnog zaključka da je u slučaju Srebrenice došlo do stravične manipulacije brojkama čije raskrinkavanje direktno ruši ne samo tezu o genocidu ili udruženom zločinačkom poduhvatu, već i tvrdnju da je tamo streljano oko 8.000 ljudi.” Ukupan broj tjela koja su stručnjaci Haškog tribunala ekshumirali u vezi sa istragom o događajima u Srebrenici iznosi najviše 1923. Forenzička dokumentacija Tribunala govori o 3568 „slučajeva". Međutim, to je namjerno zamagljivanje činjenica, u svrhu naduvavanja stvarnog broja nađenih tjela, jer jedan „slučaj" ne znači nužno i jedno tjelo...
U grobnicama koje su obradili forenzički stručnjaci Tribunala, nalazi se 442 tela sa povezima preko očiju i/ili vezanim rukama, 505 gde je smrt prouzrokovao metak, što može ukazati na streljanje, ali i na smrt tokom borbenih dejstava, 627 je stradalo od granate, mine, gelera itd. što isključuje streljanje, a u 1583 autopsijskih izveštaja ili „slučajeva" radi se o po nekoliko kostiju. U ovoj poslednjoj kategoriji u 92,4 odsto od tih „slučajeva" forenzički stručnjaci Tribunala nisu mogli da odrede uzrok smrti pa se na osnovu njih nikakvi pravno ili forenzički značajni zaključci ne mogu izvoditi.Kao što je poznato, DNK služi jedino za identifikaciju posmrtnih ostataka ili da omogući reasocijaciju delova tela iste osobe. DNK tehnologija je neupotrebljiva za određivanje uzroka i vremena smrti, što su ključne kategorije u kriminalističkoj istrazi ovakve vrste.Pošto nema dovoljno streljanih tela da popune kvotu od 8.000 žrtava, jedino praktično rješenje je diskretno i neopaženo prikazivanje poginulih kao da su bili pogubljeni.Sa te njihove liste od 8000 čas pobijenih, čas nestalih, otkriveno je da su se 3000 imena s te liste našla na biračkim spiskovima u BIH 1996-te i 1997-me godine.Po proceni načelnika generalštaba armije BiH Envera Hadžihasanovića na suđenju generalu Vojske Republike Srpske Radislavu Krstiću (6.4.2001, Transkript s. 9532) u povlačenju mešovite muslimanske kolone 28. Divizije iz Srebrenice za Tuzlu poginulo je 2628 vojnika i oficira ABiH.Ovi pogunili u ratu se vode da su streljani...
„Između 500 i 1.000 Bošnjaka iz Srebrenice je ubijeno od strane svojih sunarodnika tokom proboja ka Tuzli, jula 1995. godine, zato što su postojali spiskovi onih koji „ni po koju cenu ne smeju živi da se dokopaju slobode“. O tim spiskovima „nepodobnih Bošnjaka“ znalo je muslimansko rukovodstvo na čelu sa Alijom Izetbegovićem“.Ovo tvrdi jedan od osnivača SDA i dugogodišnji član Organizacionog odbora za obeležavanje događaja u Srebrenici Ibran Mustafić.I ovi ubijeni od muslimana se vode da su ih Srbi streljali.Mirsad Tokača, predsednik Istraživačko-dokumentacionog centra iz Sarajeva, izneo je dosad nedemantovanu tvrdnju da se na spiskovima „žrtava“ nalazi „500 živih Srebreničana“, dok je dodatnih 70 lica na tim spiskovima stradalo na drugim mestima i u drugo vreme.Spomen-kompleks u Potočarima, zapravo, ne predstavlja spomenik žrtvama Srebrenice, već svim muslimanima u BiH. Tamo su pokopani ljudi iz najmanje 15 opština! Da nije bilo zločina nad Srbima oko Srebrenice,danas ne bi bilo groblja u Potočarima.Josef Gebels je rekao:“Ako želite da postignete poseban cilj, smislite veliku laž. Pon.vljajući to iznova i iznova, ljudi će automatski vjerovati da je ono što kažete istina. U tom trenutku laž više nije laž, već je laž postala nova istina.”...
U grobnicama koje su obradili forenzički stručnjaci Tribunala, nalazi se 442 tela sa povezima preko očiju i/ili vezanim rukama, 505 gde je smrt prouzrokovao metak, što može ukazati na streljanje, ali i na smrt tokom borbenih dejstava, 627 je stradalo od granate, mine, gelera itd. što isključuje streljanje, a u 1583 autopsijskih izveštaja ili „slučajeva" radi se o po nekoliko kostiju. U ovoj poslednjoj kategoriji u 92,4 odsto od tih „slučajeva" forenzički stručnjaci Tribunala nisu mogli da odrede uzrok smrti pa se na osnovu njih nikakvi pravno ili forenzički značajni zaključci ne mogu izvoditi.Kao što je poznato, DNK služi jedino za identifikaciju posmrtnih ostataka ili da omogući reasocijaciju delova tela iste osobe. DNK tehnologija je neupotrebljiva za određivanje uzroka i vremena smrti, što su ključne kategorije u kriminalističkoj istrazi ovakve vrste.Pošto nema dovoljno streljanih tela da popune kvotu od 8.000 žrtava, jedino praktično rješenje je diskretno i neopaženo prikazivanje poginulih kao da su bili pogubljeni.Sa te njihove liste od 8000 čas pobijenih, čas nestalih, otkriveno je da su se 3000 imena s te liste našla na biračkim spiskovima u BIH 1996-te i 1997-me godine.Po proceni načelnika generalštaba armije BiH Envera Hadžihasanovića na suđenju generalu Vojske Republike Srpske Radislavu Krstiću (6.4.2001, Transkript s. 9532) u povlačenju mešovite muslimanske kolone 28. Divizije iz Srebrenice za Tuzlu poginulo je 2628 vojnika i oficira ABiH.Ovi pogunili u ratu se vode da su streljani...
„Između 500 i 1.000 Bošnjaka iz Srebrenice je ubijeno od strane svojih sunarodnika tokom proboja ka Tuzli, jula 1995. godine, zato što su postojali spiskovi onih koji „ni po koju cenu ne smeju živi da se dokopaju slobode“. O tim spiskovima „nepodobnih Bošnjaka“ znalo je muslimansko rukovodstvo na čelu sa Alijom Izetbegovićem“.Ovo tvrdi jedan od osnivača SDA i dugogodišnji član Organizacionog odbora za obeležavanje događaja u Srebrenici Ibran Mustafić.I ovi ubijeni od muslimana se vode da su ih Srbi streljali.Mirsad Tokača, predsednik Istraživačko-dokumentacionog centra iz Sarajeva, izneo je dosad nedemantovanu tvrdnju da se na spiskovima „žrtava“ nalazi „500 živih Srebreničana“, dok je dodatnih 70 lica na tim spiskovima stradalo na drugim mestima i u drugo vreme.Spomen-kompleks u Potočarima, zapravo, ne predstavlja spomenik žrtvama Srebrenice, već svim muslimanima u BiH. Tamo su pokopani ljudi iz najmanje 15 opština! Da nije bilo zločina nad Srbima oko Srebrenice,danas ne bi bilo groblja u Potočarima.Josef Gebels je rekao:“Ako želite da postignete poseban cilj, smislite veliku laž. Pon.vljajući to iznova i iznova, ljudi će automatski vjerovati da je ono što kažete istina. U tom trenutku laž više nije laž, već je laž postala nova istina.”...
Mišljenje sutkinje Priske Matimbe Nijambe, predsednice sudskog vijeća u postupku protiv Ratka Mladića je jedan od ključnih dokaza da zločin u Srebrenici nije genocid. Prilikom izricanja drugostepene presude generalu Mladiću, 8. juna 2021., sudija Nijambe je izdvojila mišljenje u kome je naglasila da bi čitav sudski postupak protiv Mladića morao biti ponovljen, te je uvažila osam od devet tačaka žalbe Mladićeve odbrane. Sutkinja Nijambe je smatrala da je Mladić kriv samo po jednoj tački otužnice (tački 6.), koja se bavila zajedničkim zločinačkim poduhvatom uzimanja talaca. Sutkinja Nijambe nije dovela u pitanje da su se u okolini Srebrenice dogodili zločini nad bosanskim muslimanima („činovi osvete i ubistva ratnih zarobljenika”), ali je otvoreno preispitivala da li je reč o genocidu i da li je zločine uopšte osmislio i naredio Mladić. Da je postojala genocidna namjera da se istrebe muslimani u BiH, onda bi bili ubijeni i žene i djeca.Zloupotreba izraza genocid, dovodi do kompromitovanja i devalviranja naučnog, pravnog značenja pojma genocid i do hiperinflacije lažnih genocida. Dovodi do obesmišljavanja pojma genocid. Ako bi prihvatili nakaradne skorojevićke stavove o genocidu, onda bi svaki veći zločin u bilo kom sukobu na planeti mogao biti proglašen genocidom, što bi potpuno obesmislilo pojam genocida, i onemogućilo sprečavanje i kažnjavanje stvarnih genocida.Sutkinja Nijambe je tvrdila da je operacija zauzimanja Srebrenice, bila legitimna vojna operacija zbog neuspeha u demilitarizaciji „bezbedne zone” Srebrenica...
Još jedan ključni dokaz o tome da zločin u Srebrenici nije genocid je izveštaj Grajfove nezavisne komisije („Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. godine”). Izveštaj je naučno djelo na 1000 strana. Suština i zaključak izveštaja, koji je rađen godinama je, citiram: „Forenzička analiza pokazala je da, teoretski uzevši, najveći broj individua koje su mogle da se nalaze u primarnim grobnicama ne prelazi 3.715. Na kraju, nakon temeljne istrage Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. godine, zaključuje se da se u Srebrenici nije dogodio niti pojedinačni zločin genocida niti genocid uopšte. Iako Komisija ne smatra ubistva koja su se dogodila oko Srebrenice genocidom, ona u uvažava činjenicu da su hiljade ljudi (uglavnom ratnih zarobljenika) ubijene na najstrašniji način i da odgovorne za ove gnusne zločine treba kazniti”.Četiri priznata svijetska naučnika, eksperta za međunarodno pravo, ratne zločine i genocid, koji nisu iz Srbije;Jehuda Bauer, Priska Matimba Nijamba, Efraim Zurof i Gideon Grajf, kažu da u Srebrenici nije bilo genocida.Tvrdnje kanadskog generala Louisa McKenziea i UN-ovog koordinatora za civilna pitanja Philipa Corwina da nije bilo genocida u Srebrenici su se pokazali takođe tačnima!Jedan ratni zločin i nesporni lokalni masakr, ne može biti proglašen genocidom.
No comments:
Post a Comment